Zaštita zaposlenih kroz očuvanje radnih mesta i smanjenje troškova rada za poslodavce

Komentar dopuna zakona o radu - "Sl. glasnik RS", br. 54/2009

Zakonom o dopuni Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 54/2009, stupa na snagu 25.7.2009. godine - dalje: Zakon o dopuni) uveden je još jedan vid odsustva u slučaju prekida rada koji se od propisanog u članu 116. Zakona o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/2005 i 61/2005 - dalje: Zakon) razlikuje po dužini trajanja. Ovo odsustvo nije vremenski limitirano. Određena je samo donja granica njegovog trajanja - vreme duže od 45 radnih dana u kalendarskoj godini. Kada odsustvo traje do 45 radnih dana, primenjuje se pravilo iz stava 1. člana 116. Zakona.

Ovo rešenje je zamena, odnosno alternativa za otkaz ugovora o radu zaposlenom zbog prestanka potrebe za njegovim radom, kompromis između reduciranih potreba poslodavca i zaštite prava na rad zaposlenih koji su se našli u ovoj situaciji. Ovakva promena će omogućiti poslodavcima smanjenje troškova rada u dužim intervalima prekida rada ili smanjenog obima poslovanja, a da pri tom ne moraju da pribegavaju otkazima ugovora o radu, što je u interesu poslodavca i zaposlenih.

Materijalne pretpostavke za primenu ovog vida plaćenog odsustva su:
a) postojanje prekida rada, odnosno njegovog smanjenog obima;
b) da prekid rada, odnosno smanjen obim posla ima za posledicu duže odsustvo zaposlenih koje treba tumačiti u značenju "vremensko odsustvo duže od 45 radnih dana u kalendarskoj godini". Zakonom nije određena gornja granica njegovog trajanja, ali u svakom slučaju ovo odsustvo prestaje kada prestane i razlog koji je uslovio njegov nastanak.
U proceduri potrebnoj za aktiviranje ovog vida plaćenog odsustva nije dovoljna samo odluka poslodavca. Potrebno je i da pre njenog donošenja bude data saglasnost ministra nadležnog za poslove rada da se kod in concreto poslodavca primenom ovog instituta rešava radno pravni status zaposlenih, a pre davanja saglasnosti ministar će zatražiti mišljenje reprezentativnog sindikata grane ili delatnosti osnovanog na nivou Republike.
Iako Zakonom to izričito nije propisano, nužno je da poslodavac obrazloži zahtev za davanje ove saglasnosti ministru nadležnom za oblast rada, pošto u njegovom sadržaju moraju biti navedene sledeće činjenice i to:
- da je došlo do prekida rada ili smanjenja obima posla i
- da se ne mogu otkloniti u vremenu od 45 radnih dana.

Uz ovaj zahtev poslodavac prilaže i odgovarajuće dokaze koji potvrđuju opravdanost upućivanja zaposlenih primenom pravila iz odredbe stava 2. člana 1. Zakona o dopuni. Na taj način se sprečava zloupotreba prava poslodavca, štiti pravo na rad zagarantovano članom 60. st. 1. i 4. Ustava Republike Srbije ("Sl. glasnik RS", br. 98/2006), ostvaruje zaštita od diskriminacije i omogućava nadležnom ministru, koji na tu odluku daje saglasnost, da prethodno proveri da li postoje razlozi za njeno donošenje. Tome u prilog govori to što je ovaj vid plaćenog odsustva izuzetak od pravila - po zakonskoj odredbi se primenjuje izuzetno i samo u prisustvu naznačenih ex lege propisanih razloga.

Odluka se donosi u vidu rešenja jer je reč o ostvarivanju prava zaposlenog, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku, shodno članu 193. Zakona. Rešenje mora biti obrazloženo, a to podrazumeva i da su u njegovom obrazloženju sadržane pravno važne činjenice na okolnost postojanja prethodno naznačenih po karakteru materijalnih pretpostavki, kao i da je data saglasnost ministra nadležnog za poslove rada. Nije dovoljno samo paušalno navesti da je došlo do prekida rada, odnosno smanjenja obima rada. Nužno je izložiti činjenice iz kojih takav zaključak proizilazi i dokaze kojima se to potvrđuje. Neobrazloženo rešenje je samo po sebi nezakonito.

Zaposleni za vreme odsustva iz ovog razloga ima pravo na naknadu zarade u iznosu od 60% prosečne zarade koju je ostvario u prethodna tri meseca koja ne može biti niža od minimalne zarade, u skladu sa Zakonom.